Interdisciplinarnost u Zolinom poduhvatu – naučni metod i eksperimentalnost u književnosti

Apstrakt

U ovom radu nastojali smo objasniti jedan od prvih pokušaja interdisciplinarnosti između dve krajnosti – nauke i književnosti. Nakon kratkog osvrta na biografiju Emila Zole, bavimo se periodom separacije nauke i umetnosti, usponom nauke u XIX veku, a koja određuje Zolino delo. Zatim, definišemo dva dominantna književna pravca u Francuskoj tokom XIX veka – realizam i naturalizam. Dalje se posvećujemo analizi Zolinog Eksperimentalnog romana, kao i problemima nasleđa i eksperimentalnosti u ciklusu Rugon-Makarovih. Ukazujemo na primere koji ilustruju primenu Zoline eksperimentalne metode u romanima, na njegov detaljni način dokumentovanja, kao i na način na koji se razvijalo porodično stablo Rugon-Makarovih u njegovoj svesti. Posebnu pažnju poklanjamo i predgovoru drugog izdanja Tereze Raken, koji, zajedno sa Eksperimentalnim romanom, spada u spise odbrane naturalizma i primene eksperimentalne metode u književnosti. Zaključujemo sa činjenicama da je nemoguće od romana stvoriti nauku, kao i da je naučnost Zolinih dela privid i da je njihova prava vrednost ona umetnička.