Интердисциплинарност у Золином подухвату – научни метод и експерименталност у књижевности

Сажетак

У овом раду настојали смо објаснити један од првих покушаја интердисциплинарности између две крајности – науке и књижевности. Након кратког осврта на биографију Емила Золе, бавимо се периодом сепарације науке и уметности, успоном науке у XIX веку, а која одређује Золино дело. Затим, дефинишемо два доминантна књижевна правца у Француској током XIX века – реализам и натурализам. Даље се посвећујемо анализи Золиног Експерименталног романа, као и проблемима наслеђа и експерименталности у циклусу Ругон-Макарових. Указујемо на примере који илуструју примену Золине експерименталне методе у романима, на његов детаљни начин документовања, као и на начин на који се развијало породично стабло Ругон-Макарових у његовој свести. Посебну пажњу поклањамо и предговору другог издања Терезе Ракен, који, заједно са Експерименталним романом, спада у списе одбране натурализма и примене експерименталне методе у књижевности. Закључујемо са чињеницама да је немогуће од романа створити науку, као и да је научност Золиних дела привид и да је њихова права вредност она уметничка.