Slobodna volja kao "modus operandi" samosvesti

Apstrakt

Problem slobodne volje u filozofiji duha se otvara onoga trenutka kada pitamo kako se čovek kao nosilac mogućnosti za slobodno delanje odnosi prema fizičkom determinizmu ili indeterminizmu u prirodi. Autor se u radu bavi analizom fenomena slobode između dominantih metafizičkih okvira determinizma i indeterminizma. Savremeni fizikalistički pristupi imaju svoje pandane u novovekovnoj materijalističkoj metafizici, pa ćemo ukratko pažnju posvetiti genezi njihovog nastanka. Nakon prikaza objektivnog pristupa slobodnoj volji, u poslednjem poglavlju obrćemo perspektivu u smeru subjektivnosti. Ispostavlja se da sloboda zavisi od (samo)svesti, tj. da je sloboda njena neotuđiva odlika. Autor će u radu braniti tezu da je za razumevanje slobode neophodna afirmacija ontologije subjekta. Subjektivnost ili samosvesnost jesu nužni uslovi postojanja slobode koja se ne može ontološki redukovati na prostije fizičke procese koji bi ležali u njenoj osnovi. Sloboda se određuje kao modus operandi samosvesnih sistema, čija se suština dedukuje iz mogućnosti egzistiranja u trodimenzionalnoj strukturi vremena.