Слободна воља као "modus operandi" самосвести

Сажетак

Проблем слободне воље у филозофији духа се отвара онога тренутка када питамо како се човек као носилац могућности за слободно делање односи према физичком детерминизму или индетерминизму у природи. Аутор се у раду бави анализом феномена слободе између доминантих метафизичких оквира детерминизма и индетерминизма. Савремени физикалистички приступи имају своје пандане у нововековној материјалистичкој метафизици, па ћемо укратко пажњу посветити генези њиховог настанка. Након приказа објективног приступа слободној вољи, у последњем поглављу обрћемо перспективу у смеру субјективности. Испоставља се да слобода зависи од (само)свести, тј. да је слобода њена неотуђива одлика. Аутор ће у раду бранити тезу да је за разумевање слободе неопходна афирмација онтологије субјекта. Субјективност или самосвесност јесу нужни услови постојања слободе која се не може онтолошки редуковати на простије физичке процесе који би лежали у њеној основи. Слобода се одређује као модус операнди самосвесних система, чија се суштина дедукује из могућности егзистирања у тродимензионалној структури времена.