Konstitutivni koncept pravde i problem stabilnosti pravednog poretka u Solonovom političkom zakonodavstvu

Apstrakt

Rad predstavlјa intenciju da se Solonove političke reforme, konstitutivni koncept pravde na kojem se utemelјuje i problem stabilnosti, sagledaju iz perspektive inkorporiranja tradicionalnih normi i relacija u kojima se pravda predstavlјala kao odgovor na društvena previranja u atinskom polisu s početka VI prije n.e. Operativni principi preko kojih će biti uspostavlјana komparacija i evaluacija odnose se na principe distributivnosti, ekvivalencije, korelativnosti i javnosti. Opravdanost izbora ovih principa za uspostavlјanje korelacija i evaluacije Solonovih političkih reformi opravdava se činjenicom ranog rezonovanja pravde u helenskom iskustvu kao relacije između zainteresovanih strana. Naročit akcenat je stavlјen na inkorporaciju ovih principa u Solonovo pisano zakonodavstvo koje predstavlјa sinonim u helenskom iskustvu za proces prelazaka sa oralnog (običajnog) na pisano zakonodavstvo, kao i pitanje principa stabilnosti političkog poretka.