Конститутивни концепт правде и проблем стабилности праведног поретка у Солоновом политичком законодавству

Сажетак

Рад представља интенцију да се Солонове политичке реформе, конститутивни концепт правде на којем се утемељује и проблем стабилности, сагледају из перспективе инкорпорирања традиционалних норми и релација у којима се правда представљала као одговор на друштвена превирања у атинском полису с почетка VI прије н.е. Оперативни принципи преко којих ће бити успостављана компарација и евалуација односе се на принципе дистрибутивности, еквиваленције, корелативности и јавности. Оправданост избора ових принципа за успостављање корелација и евалуације Солонових политичких реформи оправдава се чињеницом раног резоновања правде у хеленском искуству као релације између заинтересованих страна. Нарочит акценат је стављен на инкорпорацију ових принципа у Солоново писано законодавство које представља синоним у хеленском искуству за процес прелазака са оралног (обичајног) на писано законодавство, као и питање принципа стабилности политичког поретка.