Слобода као мотив у дубровачким ренесансним и барокним драмама

Сажетак

Појам слободе представља једну од доминантних појава која је обиљежила стари Дубровник. Њен значај се одразио и на књижевност. Наиме, већ у самим почецима ренесансне књижевности, са првим појавама драме, осјетан је утицај и видљиво прожимање идеја слободе. Супротстављањем  Дубровника другим подручјима окупираним туђом влашћу, слобода је још више добијала на значају. Преко пасторала, а онда и чувених Палмотићевих мелодрама, „либертас“ је много заступљен. Тако се уочавају стихови проткани директном апотеозом и глорификовањем независности, уз изношење и родољубивих осјећања. Упоређујући ове двије књижевне епохе, занимљиво је пратити како се обликује, доживљава и слави независност, нарочито кроз мјешавину различитих драмских врста. Самим тим, основни циљ овог рада односи се на што боље доказивање и освјетљавање слободе, која је у суштини на прави начин представљала и цјелокупну Дубровачку републику.