Андрићев мост као дијалектика кратког времена и дугог трајања

Сажетак

У раду ће бити анализиран феноменолошки однос између типологије историјског времена из перспективе француског историчара Фернана Бродела (1902–1985) и контекст разумијевања историјско-симболичке сврхе фигуре моста српског књижевника Иве Андрића (1892 –1975). Компарација фикционалног (Андрић) и историографског наратива (Бродел) своју легитимацију задобија тврдњом Пола Рикера (1913–2005) да је Бродел, у немогућности да се одреди према „догађају”, и сам морао да чином поетске конфигурације од временских равни теорије начини један квазизаплет и да му је управо критика догађаја онемогућила спровођење типологије унутар једне јединствене приче. Метафизичка идеја историје као заплета, радње у којој дјелују актери има примат у односу на историографску анализу. На мјесту гдје Бродел стаје, Андрић својим наративом наставља, показујући да је могуће истовремено напуштање кратког трајања, али и враћање на јединствене догађаје. На Андрићев мост ће се гледати, поред симболичке везе коју у ауторовој поетици носи,  као на конституента  кратког, субјективног времена, проблемски тематизованог у Броделовој епистемологији историје. Поред теоријске сличности и подударности Броделових и Андрићевих идеја, уочиће се и слично егзистенцијално искуство као утемељујући фактор настанка њихових филозофија историје.