У часопису Ноема објављују се оригинални, раније необјављени радови из подручја друштвених и хуманистичких наука или са њима повезаних области (интердисциплинарни радови).

Сваки рад подлијеже рецензентском поступку. Рецензирани чланци се прихватају за објављивање на основу најмање двије позитивне рецензије. Рецензентски поступак се проводи по принципу „двоструке слијепе“ рецензије, тј. идентитет аутора је непознат рецензенту, а идентитет рецензента је непознат аутору. Такође, идентитет рецензената остаје непознат јавности.

Рецензирани радови се сврставају у следеће категорије^[1]:

Оригиналан научни чланак начелно је организован по схеми IMRAD за експериментална истраживања или на дескриптиван начин за дескриптивна научна подручја, у коме се први пут публикује текст о резултатима сопственог истраживања оствареног примјеном научних метода, које су текстуално описане и које омогућавају да се истраживање по потреби понови, а утврђене чињенице провјере.

Прегледни научни чланак представља преглед најновијих радова о одређеном предметном подручју са циљем да се већ публиковане информације сажму, анализирају, евалуирају или синтетизују, те доноси нове синтезе које такође обавезно укључују резултате сопственог истраживања аутора.

Кратко или претходно саопштење је рад, али мањег обима или прелиминарног карактера, у којем неки елементи IMRAD-а могу бити испуштени, а ради се о сажетом изношењу резултата завршеног изворног истраживачког рада или чланка који је у настајању (енгл. Working Paper).

Научна критика, односно полемика или осврт је расправа на одређену научну тему, заснована искључиво на научној аргументацији, у којој аутор доказује исправност одређеног критеријума свога мишљења, односно потврђује или побија налазе других аутора.

ОСТАЛИ ПРИЛОЗИ

Поред категоризованих радова, часопис објављује и некатегоризоване радове, односно приказе и рецензије релевантих научних дјела из подручја које часопис покрива која су објављена у земљи и иностранству у претходне двије године, књижевне прилоге краће форме, полемике, преводе, интервјуе, извјештаје, као и друге врсте прилога према потреби.

ОПРЕМА РУКОПИСА

Обим рукописа

Оригинални научни рад: од 16 до 32 картице текста*
Претходно саопштење: од 8 до 16 картица текста
Прегледни рад: од 8 до 16 картица текста
Научна критика/полемика/осврт: од 8 до 16 картица текста
Приказ/Рецензија: од 4 до 8 картица текста
Извјештај: од 2 до 4 картице текста
Остало: према потреби

* Картица текста = 1800 словних мјеста (укључујући размаке и фусноте)

Опрема рукописа

Сваки рад мора да садржи следеће елементе:

Име и презиме аутора
Назив матичне институције аутора
E-mail адресу аутора
Пуни наслов (и поднаслов) чланка
Сажетак чланка на службеним језицима у РС и БиХ (од 100 до 250 ријечи) и енглеском језику (сажетaк на енглеском језику може се дати и у облику резимеа чији обим не треба да прелази 500 ријечи)
Кључне ријечи (до 10)
Листу референци (списак кориштене литературе)

Радови се пишу фонтом Times New Roman, величине 12, прореда 1.

Сажетак се ставља након наслова, а прије текста рада. Сажетак на другом језику се ставља након списка литературе.

Начин цитирања

Сви радови који се објављују у часопису, приликом позивања на изворе, треба да слиједе APA цитатни стил (Publication Manual of the American Psychological Association, 7^th edition).

Детаљније информације доступне су на:

https://owl.purdue.edu/owl/research_and_citation/apa_style/apa_overview_and_workshop.html

Фусноте у раду се користе за додатна објашњења, упућивања и сл., а не за навођење извора.

AРA СTИЛ ЦИTИРAЊA

Упућивања на изворе и литературу се дају у заградама унутар текста. У загради се дају презиме(на) аутора, година издања и број странице у годишту издања (уколико у питању није директни цитат, број странице се наводи опционално).

Сва упућивања се пишу латиничним писмом, без обзира на писмо којим је писано дјело из којег је навод.

(Ransijer, 2013, p. 25)

(Horkheimer i Adorno, 1989, pp. 44-45)

Приликoм нaвoђeњa дjeлa сa 3 и више aутoрa, нaвoди се само први аутор након чега слиједи „и др.“, осим у случајевима када може доћи до забуне (исти први аутор у више различитих радова):

(Rokai i dr., 2002)

НAВOЂEЊE У ЛИТEРAТУРИ:

Списак литературе се даје се на крају рада, латиничним писмом и абецедним редом, без обзира на језик и писмо на којем су дјела објављена.

Навођење необјављене и архивске грађе

Приликом навођења архивске и необјављене грађе (извора) потребно је у списку литературе обезбиједити што више информација о самој грађи:

Наслов и информације о самом документу, укључујући аутора, страну, секцију и датум гдје је то могуће или неопходно (уколико документ нема наслов потребно га је некако насловити)
Збирку или групу записа чији је документ дио
Подколекцију, серију или подсерију чији је документ дио (гдје је то могуће)
Кутију, фасциклу или број под којим се документ води (гдје је то могуће)
Репозиторијум/Архив и мјесто у којем се налази оригинал
Појашњења давати у угластим заградама

Документ из архива

Ime autora ukoliko je poznato. (datum). Naziv dokumenta. Kralјevska banska uprava Vrbaske banovine, kutija V, fascikla 47, signatura 21892/36. Arhiv Republike Srpske Banja Luka.

Писмо

Sullivan, Harold. (28 mart, 1940). Letter from Harold Sullivan to Dorothy Day. Dorothy Day-Catholic Worker Collection, Department of Special Collections and University Archives, Serija W-4, kutija 2. Marquette University, Milwaukee, WI.

Интервјуи и усмена свједочења

Интервјуи и усмена свједочења се цитирају наводећи имена особа које су интервјуисане као аутора и навођење особе која је водила интервју у опису.

Werth, J. (1996). The church and the Russian-Germans in the Siberian homeland today: A personal interview with His Excellency, the Most Rev. Joseph Werth, Bishop of Siberia. [Intervju Erica J. Schmaltza sa Josephom Werthom]. Germans from Russia Heritage Collection. Call number BX4705.W4634 A5 1996. North Dakota State University Libraries. Fargo, N.D.

Уколико је аутор непознат, цитат започети називом документа.

Johnny can read – Better than ever. (1958). [Isječak iz nepoznatih novina]. Photographic, Sound, Film, and Biographical Records. serija 10, dokument 01165. Department of Special Collections and University Archives, Marquette University, Milwaukee, WI.

У тексту наводити првих пар ријечи из назива документа:

(„Johnny can read“, 1958)

Навођење штампе

Dizdar, S. (04.09.1944). Učešće livanjskih Muslimana u narodno-oslobodilačakoj borbi. Glas, 20, str. 2.

Извори који нису у архивима

Уколико неки документ или грађа нису дио архивске збирке, потребно је навести гдје се налази оригинални документ (оригинални документ у посједу аутора, у посједу особе А...)

Књигe:

Један aутoр

Ransijer, Ž. (2017). Mržnja prema demokratiji. Loznica: Karpos.

Двa aутoрa:

Dragić, Ž. i Jorgić, D. (2019). Brzo čitanje i školski uspjeh učenika. Banja Luka: Filozofski fakultet i ART SCENA d.o.o.

Три до 20 аутора:

У литератури се наводи свих 20 аутора.

21 и више аутора:

Након двадесетог аутора се ставља тротачка (...) а након ње уписује име последњег аутора.

Прeвoд дjeлa:

Ruz, M. (2018). Ozbiljno shvatanje Darvina: Naturalistički pristup filozofiji. (M. Galić, prev.). Banja Luka: Filozofski fakultet.

Књигa сa урeдникoм или прирeђивaчeм, збoрник рaдoвa

Đurković, M. (ur.). (2007). Srbija 2000-2006: država, društvo, privreda. Beograd: Institut za evropske studije.

Члaнaк из збoрникa:

Рaдoвић, З. (2007). Дoнoшeњe устaвa. У Ђуркoвић, M. (ур.). Србиja 2000-2006: држaвa, друштвo, приврeдa (pp. 27-38). Бeoгрaд: Институт зa eврoпскe студиje.

Члaнaк из нaучнoг чaсoписa

Vučković, A. (2010). Конститутивни концепт правде и проблем стабилности праведног поретка у Солоновом политичком законодавству. Noema, 7, 9-25.

Члaнaк из мaгaзинa

Бубњeвић, С. (2009, дeцeмбaр). Скривeни кeлтски трaгoви. National Geographic Srbija, 38, 110-117.