Болести византијских царева

Сажетак

Циљ рада јесте истраживање одређених поглавља која говоре о болестима византијских царева. Истраживачки поступак усмјерен је на тумачење Хронографије и Алексијаде и подразумијева интердисциплинарну анализу, односно историјски, филозофски и медицински приступ. Пселово врхунско образовање послужило му је за литерарно поигравање у Хронографији, гдје доминирају критика и иронија. У наративу Михаила Псела термин болести има најмање три значења. Прво се односи на физичка обољења, костобољу, гихт и епилепсију, гдје аутор указује на своје врхунско познавање византијске медицине. Друго значење је карактеризација личности. Псел кроз детаљан опис болести дисквалификује владара, јер га сматра недостојним царског звања. Последње се односи на болест Царства која је проузрокована лошом владавином свих царева након Василија II (976–1025). Ана Комнин у Алексијади даје композицијски ток болести цара Алексија I (1081–1118), кога је задесио тежи облик костобоље. Ана је наратив о болести употријебила у два аспекта. Први је детаљан и реалан опис очеве болести, који је проткан тугом и истинском бригом, док је други жал за сопственом судбином и недобијеним престолом.