Кажњавање византијских владара: VII–XV вијека

Сажетак

У раду се говори о казнама спроведеним над византијским царевима и престолонасљедницима. Основни циљ средњовјековних казни јесте да се појединцу нанесе физичко оштећење, чиме би му заувијек било онемогућено ступање на цариградски трон. Захваљујући византијским историчарима и хроничарима можемо видјети да се више царева суочило са насилном смрћу и суровим казнама, за разлику од оне мање групе владара чији је живот окончан природним путем. На основу статистике, од 88 царева, 37 је отишло мирним путем, 3 су изгубила живот несрећним случајем, 5 је погинуло у борбама, 30 је умрло од разних облика насиља и 13 се повукло у манастирске ћелије (Maleon, 2010: 9).