ОДНОС ПОЛИТИЧКИХ ЕЛИТА ПРЕМА ПРОТЕСТНИМ ПОЛИТИКАМА И НАСИЉУ

Сажетак

Тематика рада односи се на утицај и реаговање политичких елита на насиље. Акценат рада усмерен је на истраживање проблема насталих око промена режима, затим територијалне упитности или осамостаљења државе, која је у великој мери за тадашњу политичку елиту представљала изазовни тест њених способности. Период праћења јесте период након пада Берлинског зида, промене режима и таласа демократизације који је пратио земље источне и централне Европе, односно временски период од 1989. године до 1992. године. Такође, у том временском распону СФРЈ је престала да постоји у свом признатом дотадашњем територијалном интегритету. Посматрани период пада комунистичког режима и његовог краха кроз разне методолошке приступе биће анализиран у земљама Чехословачке и Румуније. Рад прати и распад државе СФР Југославије који је произвео сукоб и на крају грађански рат међу њеним становницима. Полазна основа која је предупредила становништво за горепоменуте промене јесу протестне активности које су својом организованошћу, динамиком и функционалношћу изазвале реаговање тадашњих политичких елита. Аутор покушава да на темељу емпиријских података и садржајног проучавања теоријског приступа деловања политичких елита објасни да ли политичке елите у назначеним и под различитим околностима постају узроци насиља или својом реакцијом поспешују насиље. Надаље, у једном илустративном концептуалном формату, користећи разноврсне истраживачке методе, аутор настоји да расветли и понуди једну објективну слику о улогама политичких елита и њиховом доприносу свему овоме што се створило у минулим догађајима између поменутих држава, али перципирано са данашње временске дистанце.